Povišen holesterol u krvi ozbiljno narušava zdravlje i jedan je od okidača za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Loše izbalansirana hrana glavni je uzrok porasta lošeg holesterola. Nedovoljno konzumiranje voća i povrća, a previše hrane životinjskog porekla, koja sadrži visoke koncentracije zasićenih masti, vremenom dovodi do poremećaja u organizmu. Prevencija i pravilno izbalansirana ishrana su jedan od vodećih fakora u borbi potiv holesterola. Pre svega bi trebalo da izbegavate žumance (više od 2 dnevno) masna mesa, kožu živine i punomasne mlečne proizvode. Naravno i mesne prerađevine poput paštete, kobasice, viršle, sve iznutrice, kavijar, puter, majonez... Unos takozvanih trans masti, koje se najviše nalaze u margarinu, čak i onima koji su dijetalni, posebno je opasan, takođe nalaze se i u brojnim industrijskim slatkišima, naročito u keksu.

Helikobakterija je jedan od najčešćih uzročnika bolesti gornjeg digestivnog sistema, a procenjuje se da je ovim mikroorganizmom zaražena polovina čovečanstva. Helicobactery pylori infekcija napada sluznicu želuca, jer joj prija kisela sredina u kojoj jedino i opstaje. Procenjuje se da je ovim mikroorganizmom inficirana polovina čovečanstva, ali se simptomi bolesti ne razvijaju kod svih (što zavisi od imunoloških svojstava organizma) i tako neprimetno može boraviti u našem telu decenijama, pa čak i celog života. Ishrana treba da se sastoji u unosu kratko kuvanog voća i povrća, čorbaste hrane u koju dodate kašiku lana, sveže namirnice ne treba skroz isključiti jer su izvor antioksidanasa. Ljutu, masnu i prezačinjenu hranu treba izbegavati, kao i alkohol i gazirane sokove i vodu.

Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora ili da dovode do stvaranja tumorskih ćelija u organizmu. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih. Osnovna dijeta za obolele od malignih oboljenja treba da bude energetski i biološki odgovarajuća i lako svarljiva. Energetska vrednost dijete se individualno određuje i zavisi od pokretljivosti bolesnika, apetita i sl. Ishrana treba da se sastoji u unosu svežih namirnica kao i sveže ceđenih sokova. Povrće i voće u toku termičke pripreme treba samo malo obariti/izgrilovati. Preporučuje se smanjen unos mesa, dok je riba (odličan izvor omega 3 masnih kiselina) itekako prepuručljiva.

Dijarealni sindrom (dijareja, proliv) se definiše kao pomena konzistencije (tečna ili kašasta) volumena (preko 200-300 grama/dnevno) stolice zbog povećanja količine vode u njoj. Pravilna ishrana je bitna za ublažavanje dijareje. Preporučuje se hrana koja ne sadrži veliku količinu nerastvorljivih vlakana, jer ove supstance previše stimulišu creva i tako pojačavaju dijareju.

Manifestuje se nervozom, gubitkom TT uz dobar apetit, lupanje i preskakanje srca, preznojavanje, opadanje kose. Takođe ispupčene očne jabučice, sjajne oči, pogled ukočen, topli oznojeni dlanovi, topla koža, vlažna i baršunasta nam ukazuju na problem sa štitnom žlezdom. Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina.

Karakteriše je umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija. Kod obolelih od hipotireoze savetuje se unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.