Hipertenzija predstavlja povišen arterijski krvni pritisak. Meri se gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Normalne vrednosti su 120/80 mmHg, visoko normalne do 139/89 mmHg. Vrednosti od 140/90 mmHg i veće predstavljaju hipertenziju. Krvni pritisak se efikasno snižava promenom navika u ishrani i smanjenjem telesne težine. Kod obolelih od hipertenzije treba smanjiti unos natrijuma, smanjiti količine unetog alkohola kao i prekinuti sa daljim unosom. Ishranu treba obogatiti svežim voćem i povrćem, unositi više vlakana, ograničiti unos masne i nezdrave hrane. Od mesa preporučujem posno meso kao i nemasnu ribu. Oboleli od hipertenzije treba ograničiti unos kofeina (kafe i zelenog čaja).

Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima ali najčešće između 16 i 30-te kao i 50-60-te godine života. Uzročnik je nepoznat. Hrana koja povoljno utiče u lečenju psorijaze je riba kao što su losos, sardine, pastrmka, tuna i skuše jer sadrže omega-3 masne kiseline. Šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A, koji je bitan za zdravu kožu. Semenke lana su takođe bogat izvor omega-3 masnih kiselina, kao i semenke suncokreta i susama. Brazilski orah je bogat izvor selena. Cerealije, crni hleb i ekstrakti kvasca koji su bogati folnom kiselinom mogu korigovati nedostatak ovog vitamina. Brokoli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogati su folatima, prirodnim oblikom folne kiseline. Treba ograničiti unos crvenog mesa, prerađevina od mesa, alkohol, citrusno voće, gazirano piće.

Poremecaj u ishrani je širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaj u ishrani najčešce nastaje kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, odnosno onih koje rade na samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i određivanjem sopstvene idealne težine koja je najčešće ispod adekvatne.

Nedostatak gvožđa- anemija jedno od najrasprostranjenijih oboljenja do kojeg dolazi zbog neodgovarajuce i nepravilne ishrane. Prvi simptomi nedostatka gvožđa javljaju se mnogo pre nastanka anemije i to su umor, osećaj slabosti, bledilo, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost i sklonost ka infekcijama. Ishrana treba da bude izbalansirana na osnovu krvne slike. Od namirnica se preporučuju pečurke, sušeno voće, žumance, riba - posebno tunjevina, zatim mahunarke, cvekla, spanać, rotkvice, meso - posebno pileće i ćureće.

Nepravilna i neredovna ishrama, dugogodisnje uzimanje lekova koji oštećuju sluzokožu zeludca kao i stres dovode do gastritsa. Najčešći siptomi su nadutost u stomaki, mučnina i povraćanju kiselog sadržaja. Pravilna ishrana se bazira na unosu više manjih obroka u toku dana,  od namirnica se preporučuju lako svarljive – nemasni mlečni proizvodi, sveže salate, kao i integralne žitarice, meso i riba takođe treba da budu nemasni. Mahunarke jedite ograničeno, veoma je bitna i sama priprema namirnica, izbegavanje jakih začina i alkohola.

Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina tako da insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat. Insulin je pritom prisutan u koncentracijama koje su inače efikasne kod zdravih ljudi. Kako bi se suprotstavio otporu ćelija, organizam stvara povećane količine insulina, njegov nivo u krvi se povećava i nastaje hiperinsulinemija. Iz ishrane se izbacuju gazirani sokovi kao i alkohol. Veoma je bitno kod planiranja ishrane da se prati glikemijski indeks namirnice, preporučujem nemasnu ribu koja je bogata omega 3 masnim kiselinama, povrce koje ne treba da bude prekuvano jer se kuvanjem oslobađa šećer. Voće treba jesti ograničeno a salate su neogračeno dozvoljene.